Budućnost prirode je pod velikim znakom pitanja – još imamo priliku da je osiguramo

Novo istraživanje WWF pokazuje da ljude svi više brine stanje prirode, i da delovanje vlada smatraju neefikasnim

BEOGRAD – Svet je više nego ikada suočen s ubrzanim gubitkom bioraznovrsnosti i sve većom neizvesnošću kada je reč o hrani. Uoči konferencije UN o bioraznovrsnosti COP15, koja se održava od 7. do 19. decembra u Montrealu, WWF poziva svetske čelnike da osiguraju ambiciozan globalni sporazum koji će osigurati budućnost za prirodu i za sve nas.

Ljudi postaju sve svesniji i ove krize. Najnovije istraživanje svetske organizacije za zaštitu prirode WWF pokazuje da je broj ljudi koji su zabrinuti zbog brzog gubitka prirode porastao na gotovo 60% – što je povećanje od 10% od 2018.* Osim toga, od hiljada ispitanika, 81% smatra da su priroda i klimatske promene najvažnije političke teme.

„Munjevitom brzinom gubimo bogatstvo biljnog i životinjskog sveta. Već smo zabeležili prosečan pad od 69% u populacijama vrsta od 1970. Gotovo svakog sata izgubimo jednu vrstu. Mi smo neodvojivi deo prirode i svaki gubitak u prirodi gubitak je za sve nas. Iako je budućnost prirodnog sveta upitna, priroda je otporna – i uz odlučan globalni dogovor koji pokreće hitnu akciju verujemo da se može oporaviti“, kaže Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.

WWF će uticati na vlade u Montrealu da usvoje sporazum „po ugledu na Pariski dogovor” koji bi mogao odmah da zaustavi i preokrene gubitak raznovrsnosti tako da do 2030. živimo u svetu koji je zdrav za prirodu. To znači da bi na kraju decenije bilo više prirode nego što je imamo sada. Do danas je više od 90 svetskih čelnika podržalo Obećanje za prirodu, obavezavši se da će obezbediti obnavljanje bioraznovrsnosti do 2030. godine. Iz našeg regiona, među njima nisu jedino čelnici Kosova* i Srbije.

 “Priroda krije odgovore na mnoge goruće svetske izazove. Neuspeh na COP15 nije opcija. To bi nas izložilo povećanoj opasnosti od pandemija, pooštrilo posledice klimatskih promena čineći nemogućim ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5C i zaustavilo ekonomski rast. Nakon mnogih obećanja i obavezivanja, vreme je da svetski čelnici isporuče rezultate kojima ćemo osigurati opstanak prirode, od čega zavisi i opstanak ljudi”, kaže Kalauz.

Države se moraju usaglasiti oko toga da zajednički cilj bude očuvanje najmanje 30% kopna, slatkih voda i okeana do 2030. Istovremeno, potrebno je osigurati održivo upravljanje i obnavljanje preostalih 70% planete – a to podrazumeva hitno rešavanje uzroka zbog kojih je došlo do gubitka bioraznovrsnosti. Stope globalne proizvodnje i potrošnje su potpuno neodržive i nanose ozbiljnu štetu prirodnim sistemima od kojih zavise život i dobrobit ljudi. Ključni sektori, kao što su poljoprivreda, ribarstvo, šumarstvo i infrastruktura moraju biti transformisani i tako doprineti stvaranju sveta u kome će biti moguće očuvanje prorode.  

Procena je da trenutno za obnovu bioraznovrsnosti nedostaje 700 milijardi USD godišnje. WWF poziva zvaničnike na COP15 da znatno povećaju finansiranje, uključujući međunarodno javno finansiranje zemljama u razvoju kao korisnicama, i da usklade javne i privatne finansijske tokove s praksama koje idu u korist očuvanju prirode, uključujući ukidanje ili prenamenu štetnih subvencija i drugih podsticaja.

 “Svetski čelnici moraju dati mandat svojim ministrima i pregovaračima da pretvore postojeće obaveze u ambiciju i da potpišu jasan plan za isplaćivanje potrebnih finansijskih sredstava. Moraju svima jasno poručiti da se kriza egzistencijalne prirode može i mora rešavati u isto vrijeme kad i trenutne hitne socio-ekonomske potrebe. Nakon dve uzastopne decenije u kojima smo gubili bitku s prirodom, jer nisu ispunjeni globalni ciljevi u oblasti bioraznovrsnosti (Aichi ciljevi), ne smemo sebi da dozvolimo još jedan poraz – to bi uzrokovalo još veću ljudsku patnju, produbljivanje nejednakosti i ozbiljno ugrozilo život kakav trenutno poznajemo“, zaključuje Kalauz.

WWF napominje da je efikasan mehanizam sprovođenja usvojenih planova, koji zahteva od država da napredak mere u odnosu na ciljeve i po potrebi pojačavaju mere, bitan da bi se osigurale adekvatne akcije na terenu.

Ovaj predlog je u skladu sa istraživanjem WWF-a, koje je pokazalo da 56% ispitanika veruje da mere zaštite bioraznovrsnosti koje sprovode vlade nisu dovoljne. Istraživanje, koje je obuhvatilo više od 9200 ljudi u regionima sa zabrinjavajućim stopama gubitka bioraznovrsnosti, otkrilo je da ljudi takođe smatraju da su akcije povezane s politikom uticajnije od pojedinačnih postupaka potrošača.
 
* Ovaj naziv ne prejudicira status i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244/1999 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.
 
 
BELEŠKE ZA UREDNIKE:
WWF-ova studija o Svesti o bioraznovrsnosti 2022.
*Studija WWF-a koju je finansirala Međunarodna klimatska inicijativa, ispitala je 9228 osoba iz devet zemalja koje se odlikuju velikom bioraznovrsnošću, uključujući Brazil, Kolumbiju, Indiju, Indoneziju, Keniju, Meksiko, Peru, Vijetnam i Južnu Afriku. Cilj istraživanja je sagledavanje  trenutnog nivoa svesti i stavova o bioraznovrsnosti, spremnosti na delovanje na planu zaštite prirode, i merenje zabrinutosti ljudi zbog gubitka bioraznovrsnosti. Podaci su prikupljeni između 25. novembra i 9. decembra 2021. u kvanitativnoj onlajn anketi. Sažetak analize možete da pronađete ovde:
 https://zenodo.org/record/3553579#.Y4dLGnbMKUl