Mirna i pitoma, kao reka ravnice, omogućila je opstanak brojnom i raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu. Da bi taj svet bio očuvan sama Zasavica i njeno priobalje stavljeno je pod zaštitu Države 1997. godine, kao prirodno dobro I kategorije od izuzetnog značaja, na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Na nacionalnoj mreži zaštićenih područja Ramsara (močvarna i druga vlažna područja prema Konvenciji o zaštiti močvarnih područja koju je naša zemlja ratifikovala) Zasavica se našla na listi Ramsarskih područja u Srbiji (proglašena 2009. godine) , a prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) kao područje upravljanja staništima i vrstama (Habitat and species menagment area) ima IV kategoriju. Od 2001. godine Zasavica je postala član EUROPARK FEDERACIJE. Takođe zbog svojih prirodnih vrednosti Zasavica je na međunarodnom planu proglašena i kao IBA, PBA, IPA.

Zasavica je zaštićena kao specijani rezervat prirode radi očuvanja prirodnog vodotoka i vlažnih staništa sa značajnom raznovrsnošću flore i faune i prisutnim prirodnim retkostima i ugroženim vrstama.Na ovom području do sada je zabeleženo preko 680 biljnih vrsta, 20 vrsta riba, 27 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 216 vrsta ptica, 65 vrsta ptica i preko 600 vrsta raznih beskičmenjaka.
Najveći broj pripada grupi taksona širokog rasprostranjenja (kosmopolitske i eurivalentne vrste), međutim, značajno je prisustvo retkih i reliktnih vrsta koje na ovim prostorima rastu na granicama svojih areala.
Od biljaka značajno je prisustvo:belog i žutog lokvanja (Nymphaea alba, Nuphar luteum),testerice (Stratiotes aloides), lokvanjića (Nymphoides peltata), borak (Hippuris vulgaris), rebratica (Hottonia palustris), jezičasti ljutić (Ranunculus lingva) i panonski različak (Centaurea sadlerana) – endemska vrsta Panonske nizije. močvarne koprive (Urtica kioviensis), močvarne paprati (Thelypteris palustris) i retka lekovita vrsta iđirot (Acorus calamus). Od biljaka svakako najvrednija vrsta je Aldrovanda (Aldrovanda vesiculosa) čije je Zasavica jedino stanište u Srbiji a vrsta se do 2005.god., vodila kao iščezla u Srbiji.
Od faune najveće vrednosti su riba umbra (Umbra krameri) za koju je Zasavica jedno od tri preostala staništa u Srbiji i svakako dabar (Castor fiber) koji je posle 100 godina vraćen u Srbiju međunarodnim projektom iz Nemačke. Tu je svakako i veliki broj ptica koje su globalno ugrožene u Evropi (SPEC 2) i Svetu (SPEC 1) poput orla belorepana (Haliaeetus albicilla) i patke njorke (Aythya nyroca) čija brojnost na Zasavici je 5 % ukupne nacionalne populacije. Za 22 godine istraživanja na Zasavici je otkriveno 144 nove vrste za Srbiju a od toga 7 vrsta je novo za ceo Balkan. Mnoge od vrsta na Zasavici zbog svoje ugroženosti se nalaze u Crvenim knjigama flore i faune Srbije ali i na Evropskoj i Svetskoj listi ugroženih vrsta.

Prostorom dominira rečni biotop, koga čini rečica Zasavica i pritoka Batar u ukupnoj dužini od 33,1km. U ekološkom nizu smenjuju se vodeni i močvarni ekosistemi sa fragmentima poplavnih livada i šuma. Ukupna površina rezervata je 3400 ha od čega je 1120 ha u strožijem režimu zaštite. Kičmu rezervata čine vodena površina kanala Jovača i Prekopac, kanalisan i prirodni tok pritoke Batar, kao i sama rečica Zasavica, koja preko kanala Modran ima direktnu vezu sa rekom Savom u Mačvanskoj Mitrovici. Zasavica se podzemnim putem napaja vodom iz reke Drine i gravitaciono sa planine Cer. Pripada Crnomorskom slivu i jedno je od od poslednjih izvorno očuvanih močvarnih područja, idući od severa ka jugu Srbije.

Očuvanost izvornih pejsaža, autentična folkorna obeležja i kulturno-istorijski spomenici predstavljaju Zasavicu kao jedinstvenu i zaokruženu turističku celinu. Živopisna smena šuma, vlažnih livada, širokih obala i same vode, bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta, tradicionalan način života na reci oslikan kroz folklor i svakodnevni život, istorijsko nasledje koje seže u pradavna vremena, pruža posetiocima tokom cele godine posve retke, privlačne i neponovljive turističke sadržaje. Odmor, rekreacija, plovidba, osmatranje i proučavanje prirode u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica može biti dostupno za sve generacije. Obrazovni programi za đake i studenate u cilju proučavanja prirodnih vrednosti ostvaruje se kroz jednodnevne i višednevne boravke i stručno pripremljene programe i aktivnosti. Zbog svog biodiverziteta, prisustva reliktnih, endemičnih i retkih vrsta i njihovih životnih zajednica, mogućnosti praćenja inter i intraspecijskih odnosa, interakcije abiotičkih i biotičkih faktora, područje se može odrediti kao intersantno i pogodno za naučna i stručna istraživanja. Sportskim ribolovcima je omogućen, uz malo sreće, ulov lepih primeraka divljeg šarana, štuke ili zlatnog karaša. Vožnja čamcima kroz samu Zasavicu za ljubitelje foto-safarija pravo je uživanje pošto vas priroda nikada ne ostavlja ravnodušnim, a kao posebna atrakcija nudi se hrana od starih autohtonih rasa. Za individualne i organizovane posete sve stručne informacije i vodičku službu obezbedjuje upravljač zaštićenog područja Pokret Gorana iz Sremske Mitrovice.
Vizitorski centar: Vizitorski centar predstavlja centralno turističko mesto rezervata. Izgrađena je drvena građevina sa turnjem visine 18 m sa koga se pruža pogled ka pašnjaku od 300 ha i najširem i najlepšem delu toka Zasavice. Ispred je ponton koji vodi do čamaca i turističkog broda Umbra kojim posetioci obilaze rezervat. Pored drvenog objekta nalazi se dolap kao turistička atrakcija. Od prisutnih objekata tu su: „Bircuz kod dabra“ i etno-restoran sa etnografsko-istorijskom postavkom starih kućnih i poljoprivrednih predmeta i alata sa kraja XIX i početka XX veka kao i stare fotografije iz života ljudi iz Srema i Mačve. Ceo pomenuti prostor posetiocima je dostupan 8-20 h (zimi 8-16 h) i 365 dana u godini. Ovo je mesto gde turisti dobijaju potrebne informacije o rezervatu putem usmenih predavanja i postavljenih informativnih bilborda (karte rezervata, najveće vrednosti rezervata (fotografije flore i faune). Godišnje rezervat poseti između 30.000 i 45.000 gostiju.
Turistički brod: U cilju razvoja turističkih sadržaja od 2002.god. na Zasavici je u upotrebi turistički brod „UMBRA“ kapaciteta 100 mesta. Brod od 2003 god. ima plovni put kroz najlepši deo rezervata od Valjevca ka šumarevoj ćupriji u dužini od 2 km. Gostima se pruža pogled na najširi deo toka Zasavice iza koga se nalazi pašnjak kojeg dalje u plovidbi zamenjuje komleks poplavnih šuma, tako da se u preletu mogu videti kako ptice močvarice tako i razne šumske vrste ptica.
“Camping Zasavica”: Na samo 200 m uz prilazni put do Vizitorskog centra Specijalnog rezervata prirode Zasavica smešten je auto-kamp pod nazivom “CAMPING ZASAVICA”, površine 0,5 ha. Kapacitet kampa je 42 mesta na kojima je obezbeđeno snabdevanje svakog mesta sa pijaćom vodom i strujom iz trenutno najsavremenijeg uređaja. Svako parking mesto je oivičeno stablima i posađenim cvećem. Na ulazu u kamp je recepcija za doček gostiju. U sklopu “CAMPING ZASAVICA” su još i zajednička prostorija za druženje, kuhinja, vešeraj i sanitarni prostor. Prostorija za druženje opremljena je klupama i stolovima, velikim LCD televizorom, DVD-om i video uređaj, velikim kaminom sa roštiljem,ložištem za kuvanje kotlića i prostor za pripremu hrane i pijaća voda, kao i satelitskom antenom i bežičnim internetom.Sanitarni prostor je prilagođen potrebama invalida sa pristupnom rampom. Ovako opremljen auto kamp kategorisan je sa tri zvezdice od Evropske kaming asocijacije.

Rezervat Zasavica nalazi se 15 km južno od autoputa Beograd-Zagreb, 90 km zapadno od Beograda i 70 km južno od Novog Sada. Do rezervata se stiže kada se sa autoputa E-70 izađe za Sremsku Mitrovicu, zatim preko Mačvanske Mitrovice ka selu Zasavica II i dalje ka Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“.

Pokret gorana Sremska Mitrovica
Adresa: Svetog Save 19
Mesto: 22000 Sremska Mitrovica
Telefon: +381 22 614 300

Email:
zasavica@zasavica.org.rs
Web:
www.zasavica.org.rs