Postignut istorijski sporazum o zaštiti mora
Ugovorom o otvorenom moru je predviđeno da 30 odsto svetskih okeana postanu zaštićena područja do 2030, čime će se sačuvati i obnoviti flora i fauna u vodi. Sporazum je postignut u subotu uveče posle 38 sati razgovora, u sedištu Ujedinjenih nacija (UN) u Njujorku.
Pregovori su trajali godinama zbog neslaganja oko finansiranja i prava na ribolov.
Poslednji međunarodni sporazum o zaštiti okeana, Konvencija UN o pravu mora, potpisan je pre 40 godina, 1982. Tim sporazumom je uspostavljeno područje pod nazivom otvoreno more, što predstavlja međunarodne vode u kojima sve zemlje imaju pravo da pecaju, plove i istražuju, ali je samo 1,2 odsto ove oblasti zaštićeno.
Morska flora i fauna izvan zaštićenih područja je izložena riziku od klimatskih promena, prekomernom ribolovu i brodskom saobraćaju. Skoro 10 odsto morskih vrsta je u opasnosti od izumiranja, najnovija je procena Međunarodne unije za očuvanje prirode.
U novim zaštićenim područjima, ustanovljenim ugovorom, biće ograničeni ribolov, prolazak brodova i istraživačke aktivnosti, poput rudarenja minerala sa morskog dna koje je 200 metara ili više ispod površine.
Grupe za zaštitu životne sredine su zabrinute da bi rudarski procesi mogli poremetiti staništa na kojima se životinje razmnožavaju, stvoriti zagađenje bukom i biti otrovni za morski život.
Iz Međunarodne uprave za morsko dno, koja nadgleda izdavanje dozvola, naveli su za BBC da će „svaka buduća aktivnost na morskom dnu na velikim dubinama biti podložna strogim ekološkim propisima i nadzoru, kako bi se osiguralo da se one sprovode održivo i odgovorno“.
Rena Li, ambasadorka UN za okeane, stavila je tačku na dvonedeljne pregovore, za koje je nekad delovalo da će se prekinuti.
Mina Eps, direktorka tima za okean pri Međunarodnoj upravi za morsko dno, rekla je da se najveća diskusija vodila oko deljenja morskih genetskih resursa.
Morski genetski resursi su biološki materijali iz biljaka i životinja u okeanu koji mogu koristiti društvu, najviše u oblasti pravljenja farmaceutskih proizvoda, industrijskih procesa i hrane.
Bogatije zemlje trenutno imaju sredstva i novac za istraživanje dubokog okeana, ali siromašnije države žele da obezbede da se svi korisni pronalasci ravnopravno dele.
Doktor Robert Blazijak, istraživač okeana na Univerzitetu u Stokholmu, istakao je da je izazov u tome što niko ne zna koliko vrede okeanski resursi i kako bi se mogli podeliti.
„Zamislite veliki televizor, sa širokim ekranom visoke definicije, i da samo tri ili četiri piksela na tom ogromnom ekranu rade, toliko poznajemo duboki okean. Zabeležili smo oko 230.000 vrsta u okeanu, ali se procenjuje da ih ima više od dva miliona“, navodi on.
Laura Meler, aktivistkinja ekološke organizacije Grinpis Nordik, pohvalila je zemlje što su „ostavile razlike po strani i postigle sporazum koji će nam omogućiti da zaštitimo okeane, izgradimo otpornost na klimatske promene i zaštitimo živote i izvor prihoda milijardi ljudi“.
„Ovo je istorijski dan za očuvanje prirode i znak da u podeljenom svetu, zaštita prirode i ljudi može da pobedi geopolitiku“, dodala je ona.
Države će ponovo morati da se sastanu kako bi formalno usvojile sporazum, a zatim će imati dosta posla pre nego što on bude sproveden.
Liz Karan, direktorka tima za upravljanje okeanom Pevs trasta (Pews Trust), rekla je za BBC da će biti potrebno određeno vreme da sporazum stupi na snagu.
„Zemlje prvo moraju da ga ratifikuju, odnosno zakonski usvoje. „Zatim postoji mnogo institucionalnih tela, kao što je Naučno-tehnički komitet, koji moraju da se formiraju“, zaključila je Karan.
Tekst i fotografije preuzete sa bbc.com
